Oralna hirurgija

Oralna hirurgija podrazumeva zahvate na sluzokoži, podsluzokožnom tkivu i pokosnici u usnoj duplji. Iz aspekta pravilnog razvoja zubno-mišićnog kompleksa i uspešne protetske rehabilitacije, najvažniji zahvati su sledeći:

Apikotomija

(apeks= vrh korena, extomija= isecanje) je hirurški postupak kojim se uklanja vrh zubnog korena zajedno sa zapaljenskim procesom koji postoji oko njega.

 Oralna hirurgija - apicoectomy

Svrha operacije je da se ukloni patološki proces, da se spreči recidiv, odnosno ponovno ponavljanje procesa na istom mestu i na kraju da se sačuva zub, odnoso spreči ili odloži njegova ekstrakcija.

Operacija se izvodi u lokalnoj anesteziji ili, retko u analgosedaciji.

Čitav postupak uključuje i punjenje kanala korena koje obavlja stomatolog, najčešće pre početka operacije.

 

Hirurško vađenje impaktiranog umnjaka

Vađenje umnjaka je hirurška procedura i bitno se razlikuje od vađenja izniklih zuba.

Postoperativne komplikacije su moguće, a da bi se izbegle potrebno je pridržavati se datih uputstava i imati na umu sledeće:

  • Zarastanje rane je individualno i varijabilno kao i pojava bola
  • Pojava otoka je uobičajena pojava
  • Otok je najintenzivniji 2. i 3. postoperativnog dana
  • Moguća je pojava bola u predelu vrata i grla
  • Susedni zubi mogu biti privremeno osetljivi
  • U uglu usana mogu nastati bolne pukotine zbog istezanja usana u toku operacije- upotrebiti neku mast za usne
  • Može se javiti blago povišenje temperature u prvih 24- 48 h
  • Ponekad na koži u predelu operisanog zuba pojavljuje se modrica
  • Može se javiti otežano otvaranje usta i teškoće pri žvakanju
  • Savetuje se izbegavanje pušenja bar 7 dana (nikotin smanjuje stabilnost ugruška pa postoji realna opasnost njegovog raspadanja i pojave izuzetno jakog bola poznatog kao alveolitis)
  • 24 h nakon intervencije dozvoljeno je pažljivo ispiranje rane posle jela toplom slanom vodom (pola kašičice soli u čaši tople vode)
  • Ukoliko postoji produženo krvarenje, nemogućnost otvaranja usta, visoka temperatura, kao i ekstremno velik otok, obavezno se javiti lekaru.

 

SINUSLIFT

ili elevacija poda maksilarnog sinusa je hirurška procedura koja podrazumeva premeštanje dna gornjeviličnog sinusa prema gore uz istovremenu nadogradnju koštanog defekta kako bi se stvorila dovoljna visina kosti koja je neophodna za ugradnju implanta.

Koristi se u slučajevima bezubosti u bočnim regijama gornje vilice kada je usled resorpcije alveolarnog grebena ( preranog gubitka zuba I posledičnog smanjenja same kosti ) ili jake pneumatizacije maksilarnog sinusa ( sinus ima veliku zapreminu ) nemoguće ugraditi dentalne implante na način da se ostvari njihova željena stabilnost.

 

Ova operativna tehnika je uobičajena u kliničkoj praksi od 1986. godine i stalno se modifikuje i usavršava.
Postoji više tehnika ovog operativnog zahvata, a izbor zavisi od pravilno postavljene indikacije i od individualnih sklonosti operatera.

Materijali koji se koriste za augmentaciju ( povećanje koštane visine ) mogu biti autologni ili aloplastični, odnosno iz samog organizma, uzimanjem koštanog tkiva sa nekog drugog dela vilične kosti ili upotrebom veštačke kosti.

Od veštačkih materijala najčešće koristimo proizvode nemačkog proizvođača „Geistlich“ koji je najveći i najpoznatiji svetski brend u ovoj oblasti.

Kod ovog, danas rutinskog operativnog zahvata moguće su, mada retko, komplikacije od kojih je najčešća zapaljenje sluzokože maksilarnog sinusa a od ostalih se navode: hematom, perforacija sinusne membrane, infekcija ili dehiscencija rane, nastanak oroantralne komunikacije.

 

Hirurgija mekih tkiva:

podrazumeva zahvate na sluzokoži, podsluzokožnom tkivu i pokosnici u usnoj duplji. Iz aspekta pravilnog razvoja zubno-mišićnog kompleksa i uspešne protetske rehabilitacije, najvažniji zahvati su sledeći:

FRENEKTOMIJA, FRENOPLASTIKA

Labijalni frenulum je čvrsta traka fibroznog tkiva prekriven sluzokožom koja može biti jako izražena i ako se pripaja blizu zuba u srednjoj liniji, postoji mogućnost da se pojavi prevelik razmak između prvih sekutića (tzv. diastema mediana) u dečjoj dobi, odnosno u starijoj dobi prilikom protetskog zbrinjavanja da se poremeti naleganje proteza. U ovim slučajevima potrebno je odstranjivanje frenuluma, tj. frenektomija (ili frenoplastika kod pretprotetskih zahvata), koja predstavlja jednostavan hirurški postupak presecanja fibroznog tkiva, a zatim sledi ušivanje rane i posle nedelju dana odstranjivanje konaca. Što se tiče vremena kada treba izvršitikorekciju niskog pripoja frenuluma gornje usne kod dece, preporučuje se da to bude urađeno posle izrastanja drugih stalnih sekutića.

Lingvalni frenulum predstavlja čvrstu fibroznu traku koja povezuje jezik sa podom usne duplje i čini ga više ili manje nepokretnim. U dečjoj dobi nepravilan frenulum može da dovede do blagih poremećaja u funkciji jezika, a ukoliko se izraženije smetnje uočavaju, potrebno je presecanje frenuluma. Kod bezubih pacijenata izražen frenulum onemogućuje izradu stabilne proteze, jer svako pomeranje jezika odiže nadoknadu. U ovakvim slučajevima je takođe indikovana frenoplastika, koja se vrši na sličan način kao kod labijalnog frenuluma.

 

VESTIBULOPLASTIKA

Vestibulum ili predvorje usne duplje predstavlja deo između unutrašnje strane usana i spoljašnje strane zuba i grebena. Najviši i najdublji deo vestibuluma naziva se forniks, koji je od izuzetnog značaja kod izrade totalnih proteza. Ukoliko zbog nestanka koštanog grebena ili previsokih pripoja mišićnih vlakana i sluzokože forniks postaje previše plitak, nije moguće dobiti odgovarajuću stabilnost i retenciju proteze.

Cilj vestibuloplastike je produbljivanje forniksa te dobijanje koštane podloge odgovarajuće visine, premeštanjem mišićnih pripoja i podsluzokožnog tkiva dublje u forniks. Pošto oporavak posle operacije traje dugo i često dolazi do recidiva, vestibuloplastika se radi samo u slučajevima kada ne postoji nikakva mogućnost za ugradnju implanata.

 

SAVREMENA ORALNA HIRURGIJA

Savremena oralna hirurgija koja se primenjuje u našem stomatološkom centru, pored navedenih, po prvi put u našoj zemlji podrazumeva i intervencije tz. BOX TECHNIQUE koja nam nudi mogućnost za rešavanje gotovo svih vrsta koštanih defekata i koja je u kombinaciji sa tzv. PRF procedurom dala rezultate kojim može da se pohvali vepma mali broj stomatoloških klinika u svetu.

BOX TEHNIKA ( BOX TECHNIQUE )

box tehnikaSuština ove metode se sastoji u tome da se uz pomoć resorptivnog materijala koji uključuje pločice i pinove, formira kutija (eng. Box) u bezubom delu gornje ili donje vilice, a koja se potom popunjava veštačkom kosti i prekriva kolagenom membranom, čime se omogućuje imobilizacija tog materijala, a što je jedan od osnovnih preduslova da se, za nekoliko meseci od intervencije, stvori prava kost koja ima sve karakteristike normalne kosti i u koju se tada mogu ugraditi implanti u punom svom obimu.

Ovom metodom se dobija dovoljna količina kosti u sve tri dimenzije, a posebno je važno da se dobija kost u visinu, čime se obezbeđuju uslovi da se kasnijom implantološkom terapijom zadovolje svi pacijentovi zahtevi, kako u funkcionalnom, tako i u estetskom smislu. Takodje, ovom metodom omogućuje se dugovečnost implantata i izostanak najvećeg broja komplikacija koji su povezani sa implantacijom u sredini sa nedovoljnom količinom kosti.

U nekim slučajevima, augmentacija pomoću Box tehnike vrši se sa istovremenom implantacijom, tako da se u istom aktu postiže potpuna rehabilitacija, odnosno završavaju sve hirurške intervencije , a čime se skraćuje vreme do protetske sanacije.

Morita logoW&H logoHu-Friedy logoHeisinger logoSatelec Acteon group logoNobel Biocare logoGeistlich Biomaterials logoAlphaBio tec Simplantology logoKodak logo