Zalivanje fisura

Šta je zalivanje fisura i zašto je najbolja preventivna mera koja se preporučuje u borbi protiv karijesa ?

Fisura je linijsko udubljenje na griznoj površini zuba (površina zuba koja sluzi za žvakanje). To je izuzetno uzan prostor,do kojih vlakna četkice za zube ne mogu dopreti, ali zato mogu ostaci hrane i bakterije. Zubni kvar (karijes) odatle najčešće i počinje. Fisure su najslabije mineralizovani delovi zubne gleđi i zato je to najneotporniji deo zuba.

Postoji više vrsta materijala za zalivanje fisura, ali u osnovi su slični plombama koje čvrsto prijanjaju za gleđ i tu se uspešno zadržavaju više godina. Na taj način zalivači onemogućavaju ulazak i zadržavanje bakterija u tom uskom prostoru i tako smanjuju mogućnost kvara i do 70%. Materijali za zalivanje fisura su obično belo obojeni da bi pacijenti mogli kod kuće da proveravaju da li oni i dalje stoje na svom mestu.Stomatolog treba u početku barem jednom u 6 meseci da izvrši kontrolu zalivenih fisura.

U savremenoj stomatologiji, kao dokazana preventivna mera, primenjuje se zalivanje fisura na svim zdravim kutnjacima (molari) i pretkutnjacima (premolarima) kako mlečnim, tako i stalnim. Ispitivanja su pokazala da se 7O% ukupnog karijesa razvija upravo na griznim površinama bočnih zuba. Zbog toga je i značaj zalivanja fisura izuzetno veliki. Ponekad je zalivanje fisura indikovano i u slučaju postojanja početnog karijesa, jer su istraživanja pokazala da u tom slučaju dolazi do potpune remineralizacije tj. data je šansa organizmu da se sam izbori sa karioznim procesom. U tome posebno mogu da pomognu savremeni materijali za zalivanje fisura na bazi glas – jonomera .

Postupak zalivanja fisura je apsolutno bezbolan, tako da ga deca lako prihvataju i dobar je uvod za neke obimnije intervencije na dečjim zubima.

zalivanje fisuraProcedura pripreme zuba za zalivanje fisura

Zub se prvo pripreme što podrazumeva uklanjanje mekih naslaga profesionalnom pastom, osuši pod pritiskom vazduha, zatim se vrši nagrizanje grizne površine zuba kiselinom (čime se omogućava vezivanje zalivača za zub). Nakon toga se, na tako pripremljeni zub, nanosi materijal za zalivanje fisura i prosvetli posebnom lampom koja omogućava njegovo vezivanje. Na kraju samog postupka se proveri zagriz (ukloni se višak ako je potrebno) i to mesto ispolira ukoliko za tim ima potrebe.

Sam rok trajanja zalivača dosta je individualan i uglavnom traje između tri i pet godina, a često i duže. Ono što je neophodno naglasiti i što je neizostavno za dugotrajnost je besprekorno i redovno pranje zuba, kao i redovne kontrole kod stomatologa, na 6 meseci. Kontrole su bitne kako bi se eventualno primetili ispali zalivači ili nepotpuni, i na vreme zamenili.

Naglašavamo da jednom zaliveni zubi nisu otporni na karijes do kraja života. Vremenom se zalivač skida sa zuba te ga je zbog toga potrebno sa vremena na vreme kontrolisati I zameniti (jednom u nekoliko godina). Takođe naglašavamo da zaliveni zubi nisu 100% otporni na karijes tj. i pored toga što su zaliveni, ove zube treba i dalje svakodnevno prati.

Zaključak je da dokle god je zalivač u celosti prisutan, nepotrošen i bez pukotina, 100% čuva fisurni sistem od nastanka karijesa na predilekcionim mestima. Vođeni parolom „bolje sprečiti, nego lečiti“ glasamo za primenu zalivača uvek kad je to moguće.

dr Dijana Kasumović / doktor stomatologije

Tweet about this on TwitterShare on FacebookGoogle+Share on LinkedIn

Ostavite odgovor